О књизи: 2016 / „Три дана заредом, Вилијам Финч се пењао на таван рано ујутру и мирно стајао у полумраку , дувана промајем, до вечери. Новембар се ближио крају, а господин Финч је три дана стајао тамо сам, осећајући да само Време тихо, нечујно обасипа беле пахуљице са бескрајног оловног неба, покривајући кров хладним пахуљицама и запрашујући стрехе. Стајао је непомично, склопљених капака. Дуги, сиви дани су се вукли, сунце се није дало, ветар је тресао таван као крхки чамац на таласима, шкрипао сваком кости, отресао прашину која се деценијама накупљала са греда, са искривљених дасака и шиндре. Све је унаоколо урлало и аахло, јечало и стењало, а Вилијам Финч је стајао и удисао суве суптилне мирисе, попут изузетних парфема, и упознавао се са благом које се овде дуго накупљало.…»